Imam kupca, dakle – postojim
Trgovina, isključujući specijalizovane prodavnice, neke modne radnje, i „komšijske“ dućane sa životnim namirnicama, uveliko se preselila u velike markete. Otvaranje hipermarketa i trgovačkih centara, stvaranje novih trgovačkih zona u gradovima na mestima nekadašnjih tvornica i skladišta, velika dinamika u otvaranju i zatvaranju prodavnica samo su neke od karakteristika trgovine u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Ne oskudevamo ni u čemu, rafovi su puni, ponuda počinje da liči na svetsku. Pitanje je samo „sa čime će srpski potrošač u kupovinu“? I za koga se otvaraju novi megamarketi kada u prosečnom džepu mesečno nema više od 300 evra?Građaninu ove zemlje koji svojom platom već godinama ne može da napuni prosečnu potrošačku korpu u koju i ne staje bog zna šta, trgovačka matematika sigurno nije jasna. Jer, prilikom procene moguće isplativosti ulaganja u tako velike trgovinske objekte, naravno, ocenjuju se kupovna moć stanovništva i potrošačke navike. S obzirom na naša prosečna mesečna primanja ni kupovna moć ne može biti velika. Ipak, potrošačke navike predstavljaju svojevrsni rebus koji ovo tržište promoviše u veoma atraktivno. Stručnjaci imaju objašnjenje za to. Srpsko tržište, procenjuje se, ima veliki potencijal kada je reč o investiranju u razvoj šoping centara. Najveća komparativna prednost je nezasićenost, odnosno, otvorenost našeg tržišta, s obzirom na to da, recimo u Beogradu, na 1.000 stanovnika ima samo petnaestak kvadratnih metara izgrađenog prostora u šoping centrima. U zemljama EU taj prosek je 170 kvadratnih metara, a u centralnoj Evropi od 85 do 100, dok se u glavnim gradovima tih zemalja kvadratura kreće od 500 do 700 metara kvadratnih.
Predjasnje Arhive:1|2|3|4|5|6|7|8|9|10|11|12
Written by info on March 4th, 2007 with
no comments.
Read more news on Daj Sta Das and Ekonomija i Finansije and Verovali Ili Ne.
- [+] Digg: Feature this news
- [+] Del.icio.us: Bookmark this news
- [+] Furl: Bookmark this news
