„Minakva” kao pouka
Možete li zamisliti sebe u nekom otmenijem njujorškom baru, gde ste naručili bocu vode - namerno izostavljamo “mineralne” - i izraz vašeg lica kad na računu, koji vam je konobar doneo, pročitate da vas je to zadovoljstvo koštalo 80 dolara!?Nije šala i nije preterivanje, novi tržišni hit “Bling/H˛O”, ustvari obična voda upakovana u boce izvanrednog dizajna, u glamuroznijim američkim restoranima košta upravo toliko. Kolumnista “Ekonomist magazina” Milutin Mitrović u svom najnovijem tekstu “Vodeee!” postavlja logično i panično pitanje, da li je to još jedna perverzija potrošačkog društva ili najava kataklizme?Odgovor se sam nameće. Od 1978. godine, odnosno za nepune tri decenije, potrošnja flaširane vode porasla je za 2.200 procenata. Prošle godine prodato je 154 milijarde litara flaširane vode. Prateća odrednica “oligomineralna”, što je izvedeno iz grčkog “oligos” (malobrojan), doprinela je da se na eksploataciji i prodaji prirodne vode ostvaruju “magros” (veliki) profiti. Prošle godine zarade kompanija koje se bave tim poslom dostigle su 100 milijardi dolara, a kao najpropulzivnija tržišta kvalifikovale su se SAD i Italija.Takve tržišne tendencije ponovo su aktuelizovale mesto i šansu Srbije u globalnoj trgovini najvažnijim životnim resursom. Istraživanja, koja je napravio Svetski fond za hranu i poljoprivredu (FAO), rangirala su našu zemlju na 47. mesto među 180 rangiranih zemalja po bogatstvu voda. Zaključak je da nismo siromašni pitkom vodom, ali i da nismo preterano bogati. Ipak, kratkoročno gledano, kvalitetna voda bi mogla da bude izvozni adut Srbije. U prilog takvom zaključku govore i domaća istraživanja, od 1.300 prirodnih izvorišta ispitano je svega 230, a ekonomski se eksploatiše tek 12 izvora. Rečju, svake sekunde nepovratno i ekonomski neiskorišćeno otiče između pet i deset kubnih metara dragocene tečnosti. Dodatnu vrednost nudi činjenica da većina naših mineralnih voda pripada onoj grupi u kojoj su francuske “Evian” i “Perie”, belgijske “Bru” i “Spa Reine” i italijanska “Akva Fabia”, što bi trebalo da znači da imaju otvoreno tržište.Kako se u ambijentu opšte tržišne pomame za vodom snalazi srpska “oligomineralna” ekipa. Podaci Udruženja industrije mineralnih voda iz aprila 2007. govore da je “Knjaz Miloš“ prodao nešto više od 43 miliona litara i otkinuo 25,32 odsto tržišnog kolača, dok je novosadskoj “Minakvi”, sa prodatih 39,27 miliona litara, pripalo 23,08 odsto. Konkurenti daleko zaostaju za vodećim tandemom, jer je “Voda Vrnjci” trećeplasirana sa 20,72 miliona litara i tržišnim učešćem od 12,18 procenata.Da tržište voda ne predstavlja otvorena vrata kroz koja kulja profit, pokazuje baš iskustvo vodećih srpskih proizvođača. Neprikosnoveni “Knjaz Miloš“ je u poslednjih pet godina prepolovio svoje tržišno učešće, dok ga je “Minakva” udvostručila. Zanimljivo je da loš sled događanja pokrenut u “Knjazu” okončanjem ukupne privatizacije. Posle čistog gubitka od 386,6 miliona dinara u 2005. godini i nešto većeg u 2006. od 462,8 miliona, uprava najvećeg srpskog proizvođača bila je primorana da čelnog čoveka “Danube Fuds Grupe” Slobodana Petrovića pošalje u Aranđelovac. S druge strane, “Minakva” je svoj ukupan prihod u 2006. podigla za 32 procenata, sa 1,12 milijardi na 1,48 milijardi dinara. Direktorka “Minakve” Sanja Bjelica iznosi još važniji podatak. Čista dobit kompanije porasla je u prošloj godini za 254 procenta, sa 83,7 miliona na 297 miliona dinara. Ukupan profit prebačen je u rezervni fond što dodatno govori o poslovnoj ozbiljnosti “Minakve”. Novosadska kompanija jednostavno eksploatiše dve važne činjenice. NJena gazirana voda bogata je prirodno rastvorenim jodom, a ona koja ne penuša, prirodna mineralna, ima najbolji odnos (2:1) kalcijuma i magnezijuma.Sredinom XXI veka, voda mogla da postane najvažnija strateška roba svetske trgovine. FAO smatra da bi globalna proizvodnja u budućnosti mogla najdirektnije da zavisi od raspoloživih i održivih izvora vode. Generalni direktor Međunarodne organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) Koiciro Micura tvrdi da će u narednih 20 godina prosečna snabdevenost vodom opasti za jednu trećinu. Za čovečanstvo, koje će po nekim procenama 2050. godine brojati oko 9,3 milijarde ljudi, hrana će predstavljati manji problem od vode. Za samo 35 godina (1962-96.) prosečni prinosi pšenice povećani su sa 1,4 na 2,8 tona po hektaru, što govori da je za istu količinu žita potrebna dvostruko manja površina. S druge strane, 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijarde Zemljana nema elementarne sanitarne uslove, a oko 5 miliona svake godine umire od bolesti čiji je osnovni uzrok nečista voda.Pišući o značaju vode, Milutin Mitrović je naglasio da Rusija ima najveći hidropotencijal (4.300 kubnih kilometara vode), a da troši tek 93 kubna kilometra godišnje. Iz toga je izvukao duhovit zaključak da bi, koliko sutra, ruski bojari mogli davati bakšiš saudijskim šeicima. Vodeći se primerom “Minakve”, razumnom eksploatacijom, štednjom i naglašavanjem mineralnih vrednosti svojih voda, Srbija bi mogla da bar doda koji cent zajedničkom bakšišu.
Written by info on August 4th, 2007 with
no comments.
Read more news on Drustvo Oko Nas and Nauka i Buducnost and Verovali Ili Ne.
- [+] Digg: Feature this news
- [+] Del.icio.us: Bookmark this news
- [+] Furl: Bookmark this news
