Dužni samo ljubavi
POSLE zapaženih uloga u predstavama „Bogojavljenska noć“, „Antonije i Kleopatra“, „Hamlet“, „Malajsko ludilo“… Branislav Trifunović večeras ima novu premijeru. Reč je o predstavi „Skočiđevojka“, po motivima pripovetke Stefana Mitrova Ljubiše, za koju je tekst po narudžbini ovogodišnjeg Grada teatra napisala mlada beogradska dramatičarka Maja Pelević. Romantična i dirljiva paštrovska legenda (koprodukcija SNP iz Novog Sada i Budvanskog festivala), koja nas vraća u doba Mletaka, ujedno je i druga saradnja popularnog glumca i reditelja Kokana Mladenovića, u čijoj je podeli bio u predstavi „Disko ludilo“ u Beogradskom dramskom pozorištu.Njegov novi glumački zadatak je lik Stevana, velike ljubavi devojke Ruže (igra je Nataša Šolak-Tapušković), koja se, između mogućnosti da živi bez njega, i smrti, odlučuje da ostane verna srcu.- Dugo sam razgovarao sa Kokanom Mladenovićem o tome ko je, u stvari, Stevan, kakav je čovek, da li ima snage da menja svet kako se čini, i da li zaista drugačije gleda na stvari koje se čine jednom za svagda definisane i utvrđene. On želi da sagradi novu kuću na starim temeljima, što je meni intimno vrlo blisko, zbog čega nalazim sličnosti sa Stevanom. To, međutim, nikako ne olakšava moju ulogu - kaže u razgovoru za „Novosti“ glumac koga bioskopska publika poznaje iz filmova „Jesen stiže, dunjo moja“ (Povelja za mušku ulogu na festivalu u Nišu), „Pogled sa Ajfelovog tornja“, „Sedam i po“ (u priči „Srebroljublje“).Ipak, rekli ste da ćete zbog ove uloge verovatno navući mržnju ženskog dela publike i u Budvi, i kasnije u Novom Sadu i Beogradu. Znači li to da Stevan nije na „visini“ ljubavi koju je dobio?- Zbog tradicije, vaspitanja i muškog principa, Stevan ne postupa onako kako bi trebalo, i kako bi Ruža želela - ostavlja je, iako je voli. Ono što je, međutim, zanimljivo u drami Maje Pelević jeste to što su svi likovi, sa svog stanovišta, i u datim istorijskim okolnostima, apsolutno u pravu - Stevanovi i Ružini roditelji, Venecijanac…Da li ste i po tom muškom principu i vaspitanju privatno slični sa junakom koga igrate?- Nisam, i ne bih tako postupio, što ne znači da ga ne razumem i ne branim u predstavi. Drama govori o političkom okruženju i apsurdnom stanju u kojem živimo i danas, i ne samo mi, već i ceo svet koji neprestano mora da generiše osećanje straha da bi mogao da postoji. Unutar te priče smeštena je melodrama koja preispituje granice između žrtvovanja i kompromisa, i koja nas u ovo ružno i surovo vreme podseća na Ljubišine reči da u „životu nikome nijesmo dužni sem ljubavi“. Takva ljubav najvažnija mi je i u ovoj predstavi, a i privatno.Nije mali broj devojaka koje danas tvrde da u stvarnosti više nema velikih, romanesknih ljubavi. Kakvo je vaše iskustvo?- Kao što mislim da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, tako isto smatram da i svaka devojka ima ljubav i muškarca kakvog zaslužuje. Verujem da „inženjer“ koji nas gleda odozgo beleži svaku našu misao, i da nam, shodno tome, „uređuje“ stvarnost. Ako neka žena zaista traži veliku, iskrenu, romantičnu ljubav u kojoj nema nikakvog interesa, sem srca, siguran sam da i danas može da je nađe, bar je moje iskustvo takvo. Postoje, nažalost, mnoge maske koje treba da se skinu.
Written by info on August 4th, 2007 with
no comments.
Read more news on Drustvo Oko Nas and Kultura Na Delu and Hleba i Igara.
- [+] Digg: Feature this news
- [+] Del.icio.us: Bookmark this news
- [+] Furl: Bookmark this news
