Uhvaćeni u mrežu
Onaj ko je navikao da zabacuje mrežu i raspodeljuje ulov, ne haje za akvarijumske ribice. Tako i ja: što duže rukujem mrežom što izvlači na obalu tone ljudskog materijala, sve ređe primećujem primerke u akvarijumu. Boje im nisu drečave, ne svetlucaju fluorescentnim sjajem, nisu zubati, rep im nije lepezast - nemaju čime da me zapanje. Poznati su nam već stanovnici Crvenog mora. Kada je raznovrsnost beskonačna, sve deluje slično; kada nema dna, ništa nije duboko.Što duže živim uz Internet, manje me zanimaju ljudi. Tačnije, skoro uopšte me ne zanimaju. Pisci i umetnici prošlih vremena običavali su da se međusobno druže. Sretali su se u impozantnim domovima kulture ili sindikalnim odmaralištima, razmenjivali stvaralačke planove i spletke. Jednom me je, sada već pokojni slikar Eduard Gorohovski, kad sam ga pozvala u goste, upitao da li su ostali gosti čuli za njega. Odgovorila sam, da možda i nisu. “Onda ne bih došao.” Zašto? - Da se postane slavan, treba ići samo tamo gde te poznaju. I evo, za pokolenje osamnaestogodišnjaka za koje je život - Internet i kompjuterske igrice, - okolna stvarnost je prosto pejzaž, pozadina, džungla, u kojoj lokalni primati bišću jedni druge od buva, kad nisu zauzeti opsluživanjem mlađanog internedžije.
Written by info on February 21st, 2007 with
no comments.
Read more news on Sta Radi Svet and Nauka i Buducnost and Verovali Ili Ne.
- [+] Digg: Feature this news
- [+] Del.icio.us: Bookmark this news
- [+] Furl: Bookmark this news
